Politika: Visoki ulozi u Ukrajini

 Američki državni sekretar Entoni Blinken i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastali su se juče u atmosferi velikog pritiska SAD i NATO-a na Rusku Federaciju u vezi sa situacijom oko Ukrajine. U poslednjih nekoliko dana oglasili su se gotovo svi najviši američki zvaničnici različitim vrstama upozorenja Moskvi. U situaciji velikog zaoštravanja utešno je jedino to što diplomatski kontakti postoje i što se verovatno može raditi na smanjenju tenzija.

Na jučerašnjem sastanku s Lavrovom na marginama samita OEBS-a u Stokholmu Blinken je šefu ruske diplomatije praktično ponovio da su SAD i njihovi saveznici spremni da primoraju Rusiju da plati „znatnu cenu” ukoliko krene putem vojne eskalacije protiv Ukrajine. S druge strane, Lavrov je preneo da će Moskva odgovoriti ako Ukrajina bude uvučena u bilo kakve „američke geopolitičke igre”. Ruska strana je navela da je posebna pažnja posvećena „unutrašnjem ukrajinskom sukobu” i potrebi da Kijev bezuslovno i potpuno primeni Sporazum iz Minska, uključujući direktan dijalog s vlastima samoproglašenih Luganske i Donjecke republike. Iz zvaničnih saopštenja juče po podne moglo se zaključiti da nijedna strana nije promenila svoje stanovište.

Rusija je u više navrata negirala optužbe za „agresivne akcije”, navodeći da nikome ne preti i da nema nameru da bilo koga napada i naglašavajući da izjave o „ruskoj agresiji” služe kao izgovor da se više vojne opreme i snaga NATO-a razmesti u blizini ruske granice.

SAD su praktično postavile ultimatum Rusiji: ili da povuče svoje vojne snage s granice s Ukrajinom i obustavi velike vojne operacije, ili će u slučaju invazije uvesti sankcije teže od svih dosadašnjih. Blinken je u sredu rekao da se ne zna da li je Vladimir Putin doneo odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali da se vidi da se raspoređuju kapaciteti da to učini u kratkom roku, ako tako odluči.

Putin je pre nekoliko dana prvi put rekao da su o mogućem ulasku ruskih trupa u Ukrajinu razgovarali početkom godine, ali da se to nije dogodilo. Iako Rusija negira nameru da izvrši bilo kakav napad na Ukrajinu, američki i istočnoevropski zvaničnici tvrde da je u toku gomilanje ruskih snaga na granici s Ukrajinom i da je reč o gotovo 100.000 vojnika i mnogo teškog naoružanja.

Istu pretnju sankcijama praktično je ponovila i Blinkenova zamenica Viktorija Nuland, rekavši da bi ruska invazija izazvala sankcije koje bi Moskvu pogodile teže od svih do sada nametnutih. Blinken je u Rigi nakon samita NATO-a odbio da navede s kojim sankcijama bi se Rusija mogla suočiti i pozvao Moskvu i Kijev da se vrate diplomatskim naporima i ožive mirovni plan za istočnu Ukrajinu. Veruje se da bi se te sankcije prvenstveno odnosile na „Severni tok 2”, što bi značilo blokadu gasovoda koji nije ni pokrenut.

Rusija nije protiv pregovora, međutim, smatra da predstavnici Donbasa treba direktno da razgovaraju s vlastima u Kijevu i da se primenjuju koraci iz Sporazuma iz Minska, i to redosledom koji je utvrđen „Štajnmajerovom formulom”. Predstavnici otcepljenog dela Ukrajine u poslednje vreme se suočavaju s oružanim provokacijama i tvrde da su ukrajinske vlasti spremne da pokrenu sukob kako bi se situacija, uz podršku njihovih zapadnih saveznika, rešila vojnim putem. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tvrdi da se na liniji razdvajanja između Donbasa i ostatka Ukrajine već nalazi oko 125.000 ukrajinskih vojnika.

SAD očigledno imaju nameru da Rusiji predlože vlastito učešće u pregovorima. Nulandova je pre dva dana rekla da su SAD od 2014. do 2016. godine navodno zamenile „normandijski format”, radeći paralelno s Ukrajinom i da bi to mogle ponovo da urade. Verovatno je mislila na dva sastanka s tadašnjim pomoćnikom predsednika Rusije Vladislavom Surkovom, iako tada nisu postignuti nikakvi dogovori. Nedavno se Nulandova u Moskvi sastala sa zamenikom šefa predsedničke administracije Dmitrijem Kozakom, koji je glavni pregovarač za Ukrajinu.

Biljana Mitrinović Rašević

(Politika)